STEPENICE

Kalvarice - Kalvarija - Zemun

Колико Земун волим, то и сам речима не могу да опишем, али једно сигурно знам: Земун је град који се у мени одражава дубином и животом, те је лако укључити га у део свакодневице.


Не као део оних досадних рутина, већ оних малих ствари које носе јачину полета, које нас прожимају и покрећу. Путујући по светским метрополама и упијајући боје којима оне зраче, дошао сам на идеју да степеницама у Земуну дам мало боје. То су места које прате људске стопе свакодневно и прете да постану онај део сећања који човек следећег дана одбаци као неупечатљиво. Када бисмо им дали ново рухо, људи би их се сећали, људи из свих крајева, Земунци, Београђани, туристи би мењали свој пут како би их посетили.
Tребало је ипак одабрати место. А онда ми се у сећање вратила Калварија и њен успон. Идеја је била одлична. Место на ком сам одрастао, на коме одрастам и сазревам. Место поред којег и дан данас пролазим може добити другачију димензију. Може чак да пређе границу свакодневице, буде нешто посебно... Нешто што ће оставити делатни траг у причама о Земуну и нас, Земунце, подстаћи на нове идеје, а дати и старе, којих ћемо се радо сећати.

Идеја је била једноставна. Сто двадесет осам дугих и стрмих степеника наизменично офарбати у зелено и плаво, а онда на њима, жутим словима исписати имена најзнаменитијих Земунаца. Идеја се чинила изванредном и, на крају крајева, сасвим оригиналном.

Како би се идеја и замисао приближиле људима и тиме омогућили да се пројекат реализује, отворио сам Фејсбук страницу под насловом "Земунци за Степенице", као слоган за нас који смо се борили да се овај пројекат реализује. На страници је било постављено прво идејно решење (основни нацрт), а замисао вођења радова у опису саме странице.

С обзиром да је ово пројекат који садржи и уметничку и историјску димензију, нисам могао сам да га спроведем у дело. Другим речима, требала ми је подршка, како идејно - тако и садржајно. Стога, овде именујем људе без којих овај пројекат и његова реализација не би били могући.

Бранко Најхолд – хроничар Земуна

Био сам свестан од самог почетка да је ово можда и најшкакљивији део посла. О Земуну и људима који су га прославили нисам знао довољно. Тако сам у овај пројекат укључио једног од најпознатијих хроничар Земуна. На првом састанку са Бранком сам предочио идеју о земунским степеницама. Иако је, чак и по својим речима, човек који тешко прихвата туђе идеје, Бранко је оберучке прихватио ову "замисао младих људи". Тражени списак од две стотине знаменитих Земунаца сам представио на Фејсбук страници "Земунци за степенице".

Сви фанови странице су имали прилику да својим гласањем изаберу сто двадесет најзнаменитијих Земунаца - број који је једнак броју степеника.

Наташа Чулина – ликовни уметник

Знајући да је то особа која има највише искуства у својој области, све њене предложене идеје, као и решења са техничке стране сам прихватио. Како је то она и рекла, "добра припрема нам је била пола посла". Самолепљиве калупе, односно лабеле са именима и занимањима знаменитих Земунаца смо припремали више од три месеца. На самим степеницама смо дуго тестирали боје, али смо се на крају определили за зелену и плаву за бетон, а асфалт-жуту за натписе.

С обзиром да је реализација овог пројекта захтевала доста времена, била нам је потребна дозвола за фарбање степеница. Помислио сам да административни део неће бити ништа више од формалности. Ускоро, ипак, добијам позив од општинских власти. И бивам непријатно изненађен. Добили смо све похвале на идеји и замисли, за беатификацију, за признавање знаменитих људи, али нисмо добили и дозволу. Шестомесечна упорност и стрпљење су најзад дочекале своју награду те је и пројекат био одобрен. Одобрење, како писмено тако и усмено (добијено од председника општине, Дејана Матића) дошло је захваљујући само једној особи из Туристичке организације Земун, Милошу Бубњевићу, којем дугујемо велику захвалност.

Радови су кренули 8. априла 2016. Поред Наташе Чулине, која је била "диригент" радова, пројекту су приступили и моји најдражи пријатељи - Понош Иван и Вера Шерцел. Од самог почетка активно учествују у фарбању и исписивању имена. Како они и сами кажу за њих је ово велико искуство и нешто на шта ће бити изузетно поносни.

Исто тако, не могу, а да не поменем Тамару Станојевић, Ивана Ивановића, Марију Бјелановић, Стевана Сремца и Славољуба Спасојевића који су учествовали у чишћењу и фарбању степеница.

Радови су трајали двадесет и један дан, а радило се и по пет сати дневно. Припреми степеница за фарбање претходило је чишћење. Сва прљавштина је скинута челичним четкама пре него што су радови почели. Зелена и плава боја су прекриле степенице, а након тога је уследио вероватно најтежи и најдужи део посла - исписивање имена и занимања сто двадесет и осам знаменитих Земунаца који су у историју ушли још једанпут - на степеницама на једном успону у Калварији.



Пријатно смо се изненадили када смо наишли на велику подршку грађана, који су нас частили соковима и колачима.

За кратко време, ова је идеја стекла велику популарност. Тако су скоро сви медији објавили ову сјајну вест. Највише бих се захвалио дневном листу "Политика", која је од самог почетка писала о нама, као и људима из Београдске хронике са првог програма Радио-телевизије Србије, који су у више наврата радили репортажу.

Од самог почетка сам веровао у успех. Сада, када смо овај пројекат привели крају, могу рећи да је циљ покретања ове акције испуњен - упознавање пролазника са познатим Земунцима и њиховим достигнућима. Није било лако, али сам сигуран да смо за наш град урадили - праву ствар. Данас степенице изгледају лепше, а добили су и своју едукативну димензију. Стари ће се подсећати, а млади имати прилику да науче нешто ново.

Моје идеје везане за степенице на Калварији се никако не завршавају овим пројектом. У плану су разне културне и спортске манифестације које већ увелико припремам. Поносан сам на све људе који су учествовали у овом пројекту и сигуран сам да се на њему наше тежње неће зауставити. А за пролазнике, нашу верну публику, као писци добрих романа можемо само рећи:

Наставиће се...



Vrh